Čovek je deo Prirode – samo je to zaboravio! Civilizacija i tehnološki napredak omogućili su mu lakši i lagodniji život ali, nažalost, i potpuno ga udaljili od samog njegovog bića – a to je Priroda. Udaljivši se od nje čovek je otišao u drugu krajnjost. Počeo je da je povređuje. Sve češće toliko teško, da se verovatno nikada neće oporaviti. Ljudska civilizacija je tako postavila nukleus svog sopstvenog uništenja. Narušivši osetljivu ravnotežu jednog savršenog sistema ona i dalje stremi svom sopstvenom kraju, a da i sama nije svesna toga. Jedini način da se ovo spreči je ponovno uspostavljanje poštovanja prema njoj kroz proces ponovnog upoznavanja nje same i osluškivanje onog zaboravljenog jezika kojim nam se obraća.